Појам "martingale стратегија" тражи поглед на новац за клађење. Многи играчи не губе новац због лоших процена, већ због улога који не одговарају буџету: један велики тикет после серије пораза брише недеље стрпљиве игре. Управљање новцем намењеним клађењу зато је важније од избора парова. Преглед пролази кроз појам bankrolla, одређивање улога, јединице и разлог због ког системи налик martingalu обећају више него што дају.
Келијев критеријум је формула по којој улог зависи од предности играча: што је процењена вероватноћа већа од оне скривене у квоти, то је улог већи, а када предности нема, улог је нула. Теоријски доноси најбржи раст bankrolla, а практично почива на процени коју нико не зна прецизно. Прецењена предност значи превелике улоге и нагле падове. Зато се у клађењу користи део Келијевог улога, обично четвртина или половина, а многи играчи остају при фиксном проценту.
Martingale стратегија налаже да се после сваког пораза улог удвостручи, па први добитак враћа све губитке и доноси зараду од почетног улога. Проблем је у низу пораза: после седам узастопних промашаја улог је сто двадесет осам пута већи од почетног, а кладионица има највећи дозвољени улог. Серије од седам пораза на квотама око два нису реткост у току сезоне. Маржа остаје иста; martingale само мења много ситних добитака за редак, али потпун губитак bankrolla.
После седам узастопних пораза улог је сто двадесет осам пута већи од почетног, а кладионица има горњу границу улога. Мали добици се мењају за ретке, али разорне губитке.
Обично од један до пет одсто, зависно од сигурности у процену и висине квоте. Већи улог на вишу квоту само брже празни рачун.
Пре првог тикета, док одлуку још не води резултат. После серије пораза или добитака записана правила чувају улог од наглих промена.
Јединице чине резултат упоредивим без обзира на величину bankrolla и одмах показују свако одступање од плана улога у евиденцији.
Не сме. Када се bankroll потроши, клађење стаје до следећег месеца, а позајмљен новац никада не улази у износ за игру.