Pojam "martingale strategija" traži pogled na novac za klađenje. Mnogi igrači ne gube novac zbog loših procena, već zbog uloga koji ne odgovaraju budžetu: jedan veliki tiket posle serije poraza briše nedelje strpljive igre. Upravljanje novcem namenjenim klađenju zato je važnije od izbora parova. Pregled prolazi kroz pojam bankrolla, određivanje uloga, jedinice i razlog zbog kog sistemi nalik martingalu obećaju više nego što daju.
Kelijev kriterijum je formula po kojoj ulog zavisi od prednosti igrača: što je procenjena verovatnoća veća od one skrivene u kvoti, to je ulog veći, a kada prednosti nema, ulog je nula. Teorijski donosi najbrži rast bankrolla, a praktično počiva na proceni koju niko ne zna precizno. Precenjena prednost znači prevelike uloge i nagle padove. Zato se u klađenju koristi deo Kelijevog uloga, obično četvrtina ili polovina, a mnogi igrači ostaju pri fiksnom procentu.
Martingale strategija nalaže da se posle svakog poraza ulog udvostruči, pa prvi dobitak vraća sve gubitke i donosi zaradu od početnog uloga. Problem je u nizu poraza: posle sedam uzastopnih promašaja ulog je sto dvadeset osam puta veći od početnog, a kladionica ima najveći dozvoljeni ulog. Serije od sedam poraza na kvotama oko dva nisu retkost u toku sezone. Marža ostaje ista; martingale samo menja mnogo sitnih dobitaka za redak, ali potpun gubitak bankrolla.
Posle sedam uzastopnih poraza ulog je sto dvadeset osam puta veći od početnog, a kladionica ima gornju granicu uloga. Mali dobici se menjaju za retke, ali razorne gubitke.
Obično od jedan do pet odsto, zavisno od sigurnosti u procenu i visine kvote. Veći ulog na višu kvotu samo brže prazni račun.
Pre prvog tiketa, dok odluku još ne vodi rezultat. Posle serije poraza ili dobitaka zapisana pravila čuvaju ulog od naglih promena.
Jedinice čine rezultat uporedivim bez obzira na veličinu bankrolla i odmah pokazuju svako odstupanje od plana uloga u evidenciji.
Ne sme. Kada se bankroll potroši, klađenje staje do sledećeg meseca, a pozajmljen novac nikada ne ulazi u iznos za igru.